Moj deda već dugo ore nebeske njive. Ali baka jo? čuva sve stvari i sliku na?eg sveca. Na dan kad sam rodjen tu je posadjen orah, i u avliji, pod gustom kro?njom, sad igraju se deca. Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci... Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci... Kroz maglu treperi devet sveća na torti. (Tad sam dobio par mandarina i malog belog zeca). U maju, jo? uvek, zriju kom?ijske ba?te, ali tre?nje i zelene kajsije, kradu druga deca. Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci... Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci... Moj drugar Milutin, druga klupa do vrata, ima klinca od četiri i po i uči ga da peca. Ponekad ga sretnem, mahne kroz prozor kola, a u porti, za loptom sad jurcaju neka druga deca. Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci... Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci... A ja, ja se kockam s prevarantom ?ivotom. Iz rukava on svakoga dana izvuče nekog keca. I stari mi ka?u: Sad si u pravom dobu! A u ulicu Jovana Cvijića rastu druga deca. Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci... Neki novi klinci, neki novi klinci, neki novi klinci...
