Toga jutra sam stigao putničkom klasom pa kući sa stanice časom kroz bašte i prečice znane A u vojsci sam stekao druga do groba i hroničnu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane
Ušao sam na prstima mati beše već budna i brzo se prekrstila Reče: Prošlo je ko za čas baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas pa će ti svirati a ti ćeš birati
Svadba beše ko svadba i šta da se priča parada pijanstva i kiča i poznata cura u belom Već po redu poželeh im zdravlja i sreće iz ruku mi otela cveće i sakrila pogled pod velom Tad me spaziše Cigani kum je tražio pesmu al ja sam stigo briga njih Širok osmeh i zlatan zub znam da nije ti lako al danas nemoj biti grub Nego zapovedi šta ćemo svirati
Svirajte mi jesen stiže dunjo moja, jesen rana, nek zazvone tambure u transu Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac al ja moram čuti tu romansu
Svirajte mi jesen stiže dunjo moja, al polako da mi ne bi koja reč promakla Sklonte čaše i bokale razbio bi svet od šale Da je samo slučajno od stakla, dunjo moja
Retko odlazim kući a pišem još ređe i slike su bleđe i bleđe Pa lepe potiskuju ružne al nekad poručim piće i tako to krene Pa stignem u svatove njene sve prave su ljubavi tužne
Nikom ne pričam o tome brzo prođe taj talas i znam da ću da potonem Spas mi donose cigani oni imaju srce za svakog od nas, briga njih Oni me pitaju, šta da sviraju
