Jednom se otac moj sa posla ku}i vratio pre, odenuo mi prazni~no sve i poveo me na trg. Bio sam klinac jo{ i bilo mi je tek oko pet al' dobro pamtim nasmejan svet i sve~an i sretan grad.
Nisam razumeo zastave, gu'vu. Znao sam tek, ne{to je va'no jer otac me tad prigrli sna'no, re~e mi: Sine, gledaj i pamti .
I ja sam video Tita mar{ala, legendu tu, slobodotvorca, ~oveka tog, druga i borca. Tada sam ja video Tita prvi put.
U {kolskim danima o njemu su nas u~ili sve al' 'ivot nam objasnio tek to kakav je ~ovek Broz. Bio sam momak ve}, kroz muziku sam tra'io re~, pred jedan koncert prostruja vest da do}i }e mo'da on.
I ja sam stajao malen, s gitarom. A predamnom sve, moje detinjstvo, sloboda, mir, bratstvo-jedinstvo, predamnom on, nasmejan, ve~an.
I opet sam video Tita mar{ala, legendu tu, slobodotvorca, ~oveka tog, druga i borca. Tada sam ja video Tita drugi put.
Bio je peti maj, iz Skoplja me je vodio put. Na stanicama, du' pruge svud ti{ina i nema bol. Bitola, Maribor, Rijeka, Nik{i}, Zenica, Bor... I svaki ~ovek i svaki dom je 'alio du{om svom.
A ja sam video visoke pe}i, fabrike, dim, {iroke njive, gradove {to slobodno 'ive, decu i mir i jato ptica.
I opet sam video Tita mar{ala, legendu tu, slobodotvorca, ~oveka tog, druga i borca. Opet sam svud video Tita.
Da, ja sam video Tita mar{ala, legendu tu, slobodotvorca, ~oveka tog, druga i borca. Opet sam svud video Tita.
